011/8000-198 011/8000-198|office@poljoseme.com

Đubriva veštačka i organska

Đubriva su smeše raznih materija koje se koriste za poboljšanje rasta biljki uglavnom na poljoprivrednim zemljištima. Grubo se mogu podeliti na organska i veštačka.  Osnovna razlika je izvor iz kojeg je đubrivo nastalo. Organska đubriva su sastavljena od obogaćene organske materije – biljnog ili životinjskog porekla. Neorganska, veštačka đubriv su sastavljena od veštačkih supstanci i/ili mineralna.

Veštačka đubriva

Potražnja za azotnim đubrivom se povećava poslednjih 50 godina. Njihova potrošnja dostigla je 1 milijardu tona godišnje. Upotreba fosfatnih smeša za đubrenje se takođe povećala od 9 miliona tona 1960. godine do 40 miliona tona u 2000. Količina od 6-9 tona kukuruza u zrnu po hektaru zahteva upotrebu 30–50 kg fosfatnog đubriva.  Soja zahteva 20–25 kg veštačke prehrane po hektaru.

Organska đubriva

Organska đubriva sadrže prirodne organske materijale (đubre, kompost) i prirodno prisutne mineralna depozite (šalitra – natrijum nitrat). Raspadajući životinjski izmet, odličan je izvor materija za orgasnko đubrivo. Ureja životinjskog porekla je veoma pogodna za upotrebu u organskoj poljoprivredi. S druge strane, veštačka ureja nije pogodan za tu namenu. Često se organska poljoprivreda definiše kao minimalno đubrenje uz prirodni biološki proces (npr. stvaranje komposta).

u SAD otpadni mulj se minimalno koristi u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji.  Praktično je zabranjena njegova upotrebe zbog akumulacije toksičnih metala i ostalih štetnih materija. USDA zahteva sertifikovanje od treće strane za proizvode sa visokim sadržajem azota koja se prodaju u SAD.

Zemljište se može obogatiti fiksacijom azota iz atmosfere, tako što se uzgajaju usevi koji posluže kao zeleno đubrivo. Ovi usevi mogu povećati i sadržaj fosfora u zemlji mobilizacijom nutrijenata.

Go to Top