011/8000-198 011/8000-198|office@poljoseme.com

Zaštita cveća

Zaštita cveća

Zaštita cveća se obavlja tokom cele godine, a intenzivno u fazi vegetacije biljaka. Biljke je najbolje preventivno zaštiti odgovarajućim preparatima.

Cvećarstvo

Cvećarstvo je hortikulturna disciplina koja se bavi proizvodnjom i primenom cvetnih i ostalih ukrasnih zeljastih biljaka za bašte, vrtove i ostale kategorije otvorenih zelenih prostora, kao i biljaka različitih dimenzija za enterijere zavisno od mesta primene (stan, radni prostor, hotel, restoran, holovi aerodroma…)

Predmet proučavanja

Cvećarske kulture uključuju biljke otvorenih prostora (perene, jednogodišnje i dvogodišnje biljke), sobne biljke, saksijske biljke (lončanice) i rezani cvet (cveće i prateće zelenilo). Za razliku od rasadničke proizvodnje koja se bavi produkcijom sadnica drvenastih biljaka (drvećem, žbunjem i puzavicama), cvećarstvo obuhvata uglavnom zeljaste biljke, mada se bavi i malim brojem drvenastih i poludrvenastih vrsta koje su svojim habitusom, niskim rastom, raskošnim cvetovima ili tehnikom gajenja i razmnožavanja slične zeljastim perenama. Takve su na primer ruže, koje, iako drvenaste biljke, pripadaju cvećarstvu. Takođe mnoge biljke koje imaju vrednost za farmaciju istovremeno su i dekorativne (perunika, božur, neven…). Biljke u posudama za enterijere obuhvataju cvetnodekorativne i lisnodekorativne biljke koje su često drvenaste biljke tropskih i suptropskih područja kao što su fikusi, filodendroni, palme… Pojedine povrtarske kulture, kao kupus, imaju dekorativne sorte koje su predmet proizvodnje i primene preko cvećarstva.

U Srbiji se cvećarstvo izučava na odsecima za hortikulturu i pejzažnu arhitekturu šumarskog i poljoprivrednih fakulteta.

Tehnologija proizvodnje

Proizvodnja cvetnih kultura obavlja se u staklenicima sa kontrolisanim uslovima, gde se reguliše temperatura, vlaga i svetlost, ili na otvorenom, a isporučuje u kontejnerima kao repro materijal sa izuzetkom rezanog cveta.

Industrija rezanog cveća je posebna oblast cvećarstva i tehnologija u ovoj oblasti obuhvata niz postupaka kojima se dobija kvalitetan i ekonomičan proizvod uz optimalnu produktivnost a to su razmaci sadnje, orezivanje (pinsiranje), fertirigacija itd. Za ovaj segment cvećarstva važno je i kako postići što veću trajnost priozvoda po branju, kako skladištiti, čuvati i pakovati, što je predmet izučavanja postharvest fiziologije.

Neke vrste cveća se beru u prirodi za tržište rezanog cveća, što nije slučaj samo kod nas, već i u Australiji i Sjedinjenim Američkim Državama.

Trend

Razvoj, preko oplemenjivanja biljaka, i sinteze novih sorti je glavna preokupacija cvećarstva danas. Potreba za novim taksonima u cvećarstvu je stalna. Iz izveštaja Evropske kancelarije za biljne sorte (CPVO -Community plant variety office) za 2008. godinu vidi se da je u periodu 1999-2008 podneto oko 15.500 zahteva za registraciju i zaštitu sorti ukrasnih biljaka. Samo u 2008. podneto je 1631 zahtev što je ubedljivo najviše u poređenju sa ostalim grupama biljaka (agrikulturnim biljkama, voćem i povrćem) i predstavlja 54,2% od svih zahteva. Ruže i hrizanteme od početka rada CPVO su bili najvažniji taksoni na osnovu podataka Kancelarije, a posle njih pelargonijumi, ljiljani, gerber i mnogi drugi, od godine do godine.