Amiksol

Opis

Amiksol

Amiksol biljke mogu da usvajaju materije iz spoljašnje sredine preko korena i lista. Folijarno  biljke usvajaju aktivne materije pesticida, sredstava za ishranu biljaka, biostimulatore. Folijarnom primenom aminokiselina koje se nalaze u preparatu  (AMIKSOL) kroz stomine otvore,  preko floema dospevaju do svih delova biljke gde pospešuju deobu ćelija i izduživanje ćelija i organa. Aminokiseline kao sastavni deo proteina imaju vrlo važnu ulogu u biljnim ćelijama. Svih 20 aminokiselina imaju svoju specifičnu funkciju u biološkim ciklusima biljke: stimulišu fotosintezu, usporavaju procese i snagu biljke. Biljke, za razliku od životinja, imaju sposobnost da sintetišu sve aminokiseline. Za sintezu im je potrebna velika količina energije, pa u stresnim situacijama kao što su suša, mraz, grad, visoke temperature, napad bolesti i štetočina, sinteza bude smanjena ili onemogućena. L-Aminokiseline koje se nalaze u preparatu  Amiksol su biljnog porekla dobijene mikrobiološkom hidrolizom.Folijarnom primenom one se  direktno uključuju u metabilizam biljke i  ugradjuju u proteine koji učestvuju u regeneraciji biljaka. Primena Amiksola u stresnim situacijama i u situacijama kada biljka ima veću potrebu za aminokiselinama (intezivni vegetativni porast, formiranje i rast plodova), utiče na ubrzan oporavak i stvaranje povoljnih uslova za rast i razvoj biljke.Amiksol sadrži 16% slobodnih aminokiselina. Posebnim postupkom hidrolize materijala biljnog porekla, korišćenjem enzima bakterija dobijene su slobodne L- aminokiseline koje su biološki aktivne i imaju veoma značajnu ulogu u metabolizmu biljaka.

Sastav:

AMIKSOL sadrži 16% slobodnih, biljnih L-aminokiselina. AMIKSOL je dobijen enzimskom hidrolizom visoko kvalitetnih biljnih proteina. U procesu hidrolize korišćeni su enzimi PGP bakterija – proteinaze koje u procesu fermentacije razlažu proteine do aminokiselina koje su u L- obliku. Ovaj tehnološki postupak ima niz prednosti u odnosu na hemijsku hidrolizu kada se koriste jake kiseline i proteini od životinja ( meso, dlaka, perije, koža) od kojih nastaju aminokiseline u L i D obliku. Biljne ne mogu da ugrađuju u svoje proteine aminokiseline koje su u D – obliku i kao takve nisu korisne za biljke.

Način delovanja:

Kada se biljka nalazi u stanju stresa usled visoke ili niske temperature, neadekvatnog vodnog režima, poremećene ishrane, oštećenja od grada, štetočina, bolesti, sinteza aminokiselina i proteina je smanjena.  Primenom AMIKSOLAslobodne L – aminokiseline, brzo prolaze kroz ćelijsku membranu i direktno se uključuju u sintezu proteina usled čega se biljka  brzo oporavlja.

Aminokiseline koje se nalaze  u AMIKSOL-u  se brzo apsorbuju  kroz stome i uključiju  u metabolizam biljke.

Amino kiseline direktno utiču na:

1. Sintezu proteina, jer su prekursori za njihovo formiranje. Sadrže i kiselu i baznu grupu ponašajući se kao puferi, tako da održavaju pH biljne ćelije odgovarajućim. Izvor su azota za biljku, i to u obliku mnogo pristupačnijem nego neorganski azot.
2. Otpornost na stresne uslove (kao sto su visoke, niske temperature, niska vlažnost vazduha, mrazevi, napadi insekata, poplave, jaki vetrovi). Nanošenje pre, za vreme i posle stesnih uslova oporavlja i vraća u normalu fizološke funkcije).
3. Fotosintezu (Amino kiseline su fundamentalne za formiranje vegetativnog tkiva i sintezu hlorofila. Veća koncentracija hlorofila znači intezivnije procese fotosinteze. Visok nivo fotosinteze obezbeđuje brži i jači rast biljke, a sa povećanom koncentracijom hlorofila i biljke su zelenije).
4. Pokrete stoma: Stome regulišu vodeni režim biljke, apsorpciju mikro i makro elementa kao i razmenu gasova. Kada su  stome zatvorene fotosinteza je na niskom nivou i transpiracija je redukovana. Metabolički balans biljke je tada negativan. Aminokiseline favorizuju otvaranje stoma.
5. Polinaciju i formiranje plodova.  Povećavaju klijavost polena i dužinu polenove tube.
6. Fitohormone- Amino kiseline su prekursori i aktivatori  fotohormona.

Primena:

AMIKSOL SE KORISTI FOLIJARNO ILI PREKO SISTEMA KAP PO KAP:

1. RATARSKE KULTURE: u količini 2-3 l/ha u fazi intenzivnog rasta 2 puta u toku vegetacije. Može se meašati s pesticidima.

2. POVRĆE I CVEĆE:  u količini 1-2 l/ha svakih 10–15 dana.

3. VOĆARSTVO:  u količini 2-3 l/ha u sledećim fenofazama:

• Posle cvetanja.
• Po formiranju plodova veličine oraha.
• U fazi promene boje plodova.

4. SISTEM KAP PO KAP: 2-3 l/ha putem sistema kap po kap,  3 do 4 puta u toku vegetacije.

5. U STRESNIM USLOVIMA: 3–4 l/ha

Efekti primene:

• Povećanu sintezu proteina i povećan sadržaj hlorofila;
• Stimulisanje fotosinteze i transpiracije;
• Podsticanje otvaranje stoma na biljkama i usvajanje makro- i mikro elemenata.
• Brz oporavak biljaka posle stresa