Opis

Semenski krompir

Semenski krompir, krompir je vrsta biljaka skrivenosemenica iz porodice pomoćnica (Solanaceae). Uzgaja se širom planete i koristi za ishranu ljudi i domaćih životinja, jer poseduje podzemno stablo veoma bogato skrobom. Reč „krompir“ se može odnositi na bilo samu biljku ili na jestivu krtolu. Poreklom je iz Južne Amerike, sa Anda. Vrsta je domestifikovana u južnom Peruu, a u Evropu su ga doneli Španci sredinom 16. veka. U Andima se kultiviraju i neke druge blisko srodne vrste.

Krompir je postao osnovna hrana u mnogim delovima sveta i integralni deo znatnog dela svetskih zaliha hrane. On je četvrti po veličini usev u svetu, nakon kukuruza, pšenice, i pirinča. Zeleno lišće i i zelena kora krtola nakon izlaganja svetlosti su toksični.

Divlje vrste krompira su prisutne širom Amerika od Sjedinjenih Država do južnog Čilea. Za krompir se nekad smatralo da je bio domestikovan nezavisno na više lokacija, ali su kasnija genetička testiranja širokog varijeteta kultivara i divljih vrsta pokazala da postoji samo jedno mesto porekla krompira u oblasti današnjeg južnog Perua i ekstremne severozapadne Bolivije (od vrsta u Solanum brevicaule kompleksu), gde je do domestikacije došlo oko pre 7.000–10.000 godina. Nakon milenijuma selektivnog uzgoja, sad postoji preko hiljadu različitih tipova krompira. Preko 99% u današnje vreme kultivisanog krompira širom sveta potiču od sorti koje vode poreklo iz nizija južnog-centralnog Čilea, koje su zamenile ranije popularne varijante sa Anda.

Lokalni značaj krompira je promenljiv i brzo se menja. On je i danje esencijalni usev u Evropi (posebno u istočnoj i centralnoj Evropi), gde je proizvodnja po glavi stanovnika još uvek najveća na svetu, međutim najveći deo brzog širenja tokom zadnjih dekada se odvio u južnoj i istočnoj Aziji. Godine 2014, Kina je predvodila svetsku proizvodnju krompira, i zajedno sa Indijom, proizvela je 37% krompira globalno.

Etimologija

Srpski naziv krompir predstavlja germanizam (od Grundbirne) koji znači „kruška iz zemlje”.

Biljka se kolokvijalno i dijalektalno naziva krtola, što je zabeleženo u Srpskom dijalektološkom zborniku. Ovaj oblik navodi i Srpska čitanka J. Gašpara iz 1871. godine. Danas se krtola primarno odnosi na zadebljani, podzemni deo stabla ili korena (npr. krtola krompira).

Botanički opis biljke

Krompir je višegodišnja zeljasta biljka, visine od pola metra do jednog metra, životne forme geofita – poseduje podzemno stablo (tuber, odakle i potiče latinski naziv) po tipu krtole. Zapravo, na rizomu se nalaze brojne stolone na kojima se formiraju krtole. Listovi su perasto deljeni. Postavljeni su naizmenično. Boja cveta varira od bele do ružičaste i ljubičaste, sa jarko žuto obojenim prašnicima koji su srasli sa osnovnom krunice, dok su im antere međusobno priljubljene. Cvetovi su inače aktinomorfni, postavljeni terminalno i grupisani u cimozne cvasti uvojke. I krunica i čašica imaju po pet listića, sa tim da boju cvetu daje krunica koja je inače simpentalna. Prašnici su sa anterama koje se otvaraju na vrhu sa dve pore, a plodnik je dvook. Stubić plodnika je duži od prašnika. Cveta od juna do avgusta. Uzgajani varijeteti su uglavnom bespolni (bez cvetova ili sa sterilnim cvetovima). Oprašivanje je u većini slučajeva spoljno (insektima, vetrom), ali postoje i podaci o samooprašivanju/samooplođenju. Svi varijeteti krompira se mogu vegetativno raznožavati krtolama. Plodovi fertilnih varijeteta su sočne žućkastozelene bobice koje podsećaju na male zelene plodove paradajza. Često se krtole nazivaju plodovima krompira, ali je ovo botanički neispravno. U plodu se može naći i do 300 semena.