011/8000-198 011/8000-198|office@poljoseme.com

Fungicidi

Fungicidi (lat. fungus = gljiva + –cid, od occidere = ubiti, iskoreniti) su veštački ili prirodni pesticidi – hemijska sredstva za suzbijanje rasta i uništavanje gljivica, odnosno za zaštitu biljaka i životinja, uključujući i čoveka, od uzročnika gljivičnih oboljenja i poremećaja (mikoza).

Kod biljaka se fungicidima tretiraju semenke i drugi repromaterijal, nadzemni organi i tlo (za zaštitu korena i ostalih podzemnih organa), a služe i za premazivanje ozleđenih tkiva i organa. Kod životinja se primenjuju lokalno i simptomatski. Prema prirodi osnovnog aktivnoh jedinjenja, fungicidi mogu biti:

  • neorganski i
  • organski, a prema načinu delovanja:
  • kontaktni (sprečavaju infekciju – protektivno, preventivno ili zaštitno delovanje) i
  • sistemski (suzbijaju nastalu infekciju – kurativno ili terapijsko delovanje).

Na osnovu porekla, kao i ostali pesticidi, dele se na:

  • sintetske i
  • prirodne fungicide.

Pregled

Fungicidi su hemijska jedinjenja ili biološki organizmi i supstance biološkog porekla, koje se upotrebljavaju za uništavanje gljivica i njihovih spora. Ta jedinjenja sprečavaju klijanje, rast i razvoj gljiva i/ili formiranje rasplodnih tela. Gljive mogu izazvati velike štete u poljoprivredi, što izaziva velike gubitke na poljima žitarica (na primjer) i ogromne gubitke prihoda uzgajivača. Upotrebljavaju se i kao zaštita ljudi i ostalih životinja od gljivičnih oboljenja.

Fungicidi mogu biti kontaktni, translaminarni ili sistemski. Kontaktni fungicidi ne ulaze u tkivo biljaka i štite ih samo na mestima je dospeo sprej. Translaminarni fungicidi se redistribuiraju od gornje površine i pokrivaju površinu od lista na niže, tj. neprskane površine. Sistemski fungicidi se unose i redistribuira kroz ksilemske provodne sudove.

Većina fungicida se pravi u čvrstom i tečnom obliku. Vrlo uobičajeni aktivni ingredijent im je sumpor, prisutan u 0,08% i slabijoj koncentraciji, a najviše do 0,5% kod potentnijih fungicida. Fungicidi u obliku praha sadrže obično oko 90% sumpora i jako su otrovni. Osim sumpora, kao aktive komponente javljaju se i metalne komponente, kao na primer neke bakarne soli.

Aktivne komponente fungicida

  • Jedinjenja bakra: |bakar-hlorid, bakar-oksihlorid, bakar-oksid, „Bordeaux mešavina“, kvinolinolatni bakar-8, bazni bakar-karbonat, bakar-naftenat, bakar-sulfat, bakar-hromat, oleado bakra. Mešavina Bordeaux, poznat kao bordoska ili mordovska mešavina ili čorba, razvijena je u 1882, a sastoji se od gašenog kreča i bakar sulfata, i bila je prvi efikasni fungicid. Tokom mnogih decenija koristiti se u zaštiti raznih biljaka, a posebno voćki.
  • Jedinjenja žive: kalomel (živin hlorid), živin oksid, živin laktata, živin fenil-acetat), MEMC (metoksietilmerkuro hlorid), PMA (živin fenil-acetat).
  • Jedinjenja kalaja: Fentin-acetat (trifenil kalaj-acetat), fentin (trifenil kalaj-hlorid) hlorid, kalaj-oksid, butil-pliktran (trihlor kalaj-heksilhidroksid).
  • Medinjenja cinka: Cink-hlorid, cink-hromat, cink-naftenat i cink-oleat.
  • Metalna jedinjenja: kalijum-permanganat, kadmijum-hlorid, gvožđe-sulfat, neo-asozin (feri arsonat monometil), rizoktol (sulfit metilarsenik), urbacid, naftalin hrom.
  • Jedinjenja sumpora: sofril, kreč sumporni.
  • Organofosforna jedinjenja: Pirazofos, IBP/kitazin, edifenfos, ditalinfos.
  • Ditiokarbamati: zineb, maneba, mankozeb, nabam, tiram, ferbam, bunema, vapam, metiram, metilmetiram.
  • Karbamati: tiofanat, metal-tiofanat.
  • Halohidrougljenici: 1,1-dihlormetan, dibromometan, bromometan, hlorpikrin, ugljenik-tetrahlorid, p-dihlorobenzen, heksahlorobenzen, hloroneb, dodecil amonij-bromid, haksahlorofen, pentahlorfenol, Izobak (heksahlorofen-monokalijumove soli) itd.
  • Aromatična jedinjenja azota: dinitrofenol, nitrobifenil, DNOC (4,6-dinitro-o-krezol), dinobuton, teknazen, binapakril, dinokap, nirit, brasikol (PCNB) I drugi.
  • Hinoni: hloranil, dihlon, benzohinon, ditianon itd.
  • Anilidi: benodanil, pirokarbolid, karboksin, oksikarboksin, salicilanilid i sl.
  • Jedinjenja gvanidina: Donin (dodecilguanidin-acetat), guzatin I drugi.
  • Ftalimidi: folpet, kaptan, kaptafol, hlorotanolin, dimetakion itd.
  • Pirimidini: dimetirimol, etirimol, bupirimat I drugi.
  • Tiodiazoli: terazol-dazomet, milneb itd.
  • Triazini: anilazin, triadimefon i drugi.
  • Izoksazoloni: himeksazol, drazoksolon itd.
  • Imidazoli: gliodin, benkmil, tiabendazol, triflorin, karbendazim i drugi.
  • Ostala heterociklična jedinjenja: tridemorf, hinometionat itd.
  • Antibiotici: blasticidin, gliotoksin, grizeofulvin, pilioksin, fitobakteriomicin, kasigamicin, validamicin, …
  • Ulja: antracen, amonij-naftenat itd.
  • Aldehidi, ketoni, oksidi: formaldehid, p-formaldehid, alil-alkohol, etilen-oksid, propilen-oksid itd.
  • Biljnih ekstrakati: reklamirani kao fitofortifikanti ili OMDF (drugi ili alternativni način fitosanitarne odbrane).
  • Ostali: rodamin, trapeks (metilsocianat), dihlofuanid, fenaminosulf i drugi.