KESICE POVRCA 2 GR

Opis

Seme povrća

Seme povrća je reproduktivni biljni organ prisutan samo kod golosemenica i skrivenosemenica kojim biljka preživljava nepovoljne uslove spoljašnje sredine i u kome se nalazi klica, začetak nove biljke. Razvija se iz semenog zametka, posle oplođenja.

Na njemu se razlikuju:

• semenjača i
• jezgro.

Jezgro sadrži:

• klicu, koja nastaje iz diploidnog zigota, jajne ćelije (haploidna) spojene sa spermatičnom ćelijom polena (haploidna).
• endospermom koji ima triploidan broj hromozoma jer nastaje spajanjem sekundarne, centralne ćelije embrionove kesice koja je diploidna sa drugom spermatičnom ćelijom polena (haploidna).
• Kod golosemenica endosperm je haploidan i formiran je pre oplođenja.

Semenjača je slabije ili jače razvijena opna, jednoslojna ili višeslojna, koja nastaje od integumenata semenog zametka.

Na njoj se obično uočava pupčani ožiljak (hilum) i mikropila. To je otvor kroz koji seme upija vlagu i kroz koji korenak prorasta pri klijanju.

Seme povrća može da ima i druge dodatke:

• arilus
• kurinkulus
• krioca

Razvoj semena povrća takođe ima veliku ulogu u očuvanju genetske raznovrsnosti.

Biljke koje formiraju semena prenose svoje genetske informacije na naredne generacije. Ovo im omogućava kontinuirani proces evolucije i adaptacije. Posebno je važno u uzgoju povrća, gde se uzgajivači oslanjaju na genetsku raznovrsnost kako bi razvili nove sorte sa poboljšanim karakteristikama.

Uzgajivači povrća često pridaju veliku pažnju odabiru i sakupljanju semena. Biraju se najbolje biljke sa najboljim karakteristikama, kako bi njihova semena bila sakupljena za dalje razmnožavanje.

Posebno velika semena imaju neke palme kao što je kokos Lodoicea maldivica (J.F.Gmelin) Persoon i do 20 kg, a najsitnija su kod orhideja (stoti delovi miligrama).

Interesantan je primer rogača (Ceratonia siliqua L.) čija su semena toliko postojane (nepromenljive) mase, da su služila kao mera za masu dragog kamenja i bisera (karat).

Svaka biljka obrazuje veliki broj plodova i semena (ili samo semena kod golosemenica)kojima se rasprostire i time obezbeđuje opstanak sopstvene vrste.

Svako zrno se ne razvija u novu biljku. Mnoga semena dospevaju u nepovoljne uslove za klijanje i razviće. Stvaranjem velikog broja semena se, u stvari, obezbeđuje da se što veći njihov broj nađe u povoljnim uslovima i razvije u novu biljku.