U poslednjih nekoliko godina, sve više vlasnika pasa prelazi na prirodnu ishranu poznatu kao BARF dijeta. Ideja se zasniva na tome da psi, kao potomci vukova, instinktivno bolje reaguju na sirove i prirodne sastojke nego na industrijski prerađenu hranu. Ali, da li je BARF dijeta zaista idealna za sve pse? Pogledajmo prednosti, rizike i način pravilnog uvođenja.

BARF (Biologically Appropriate Raw Food) dijeta podrazumeva ishranu zasnovanu na sirovom mesu, kostima, povrću i voću. Ideja potiče iz Australije i ima za cilj da psima pruži ishranu što sličniju onoj koju bi imali u prirodi.
U osnovi, obrok se sastoji od kombinacije:

• 70–80% sirovog mesa i kostiju

• 20–30% povrća, jaja, ulja i voća

📌 Primer obroka: pileća krilca, kuvano jaje, malo rendane šargarepe i kašičica lososovog ulja.

Iako deluje jednostavno, pravilno balansiranje namirnica zahteva znanje o odnosu proteina, masti, kalcijuma i fosfora.

Mnogi vlasnici pasa koji su prešli na BARF ishranu primećuju promene već posle nekoliko nedelja.
Organizam psa reaguje na prirodne sastojke bržim metabolizmom i boljom apsorpcijom hranljivih materija.

Najčešće prednosti BARF dijete:

• Zdravija koža i sjajnija dlaka – zahvaljujući prirodnim mastima i omega-3 kiselinama

• Bolja probava – stabilnija stolica, manje gasova i nadutosti

• Snažniji imunitet – prirodni enzimi i minerali jačaju odbrambeni sistem

• Zdraviji zubi i desni – sirove kosti čiste zubni kamenac

• Više energije – psi postaju aktivniji i otporniji na stres

💬 Iz iskustva mnogih odgajivača: psi na BARF ishrani imaju primetno lepšu dlaku i stabilniju telesnu masu.

Kao i svaka vrsta ishrane, BARF ima i svoje mane – naročito ako se sprovodi bez nadzora.
Glavni rizici odnose se na bakterijske infekcije i nepravilne nutritivne odnose.

Potencijalni rizici:

• Kontaminacija sirovog mesa bakterijama poput Salmonelle ili E. coli

• Previše kostiju može izazvati zatvor ili oštećenje creva

• Neravnoteža kalcijuma i fosfora utiče na rast kostiju

• Potreba za pažljivim čuvanjem i odmrzavanjem hrane

🩺 Veterinarski savet: uvek koristite meso iz proverenih izvora i uvodite promene postepeno.

Prelazak na BARF dijetu mora biti postepen.
Nagla promena može izazvati probavne smetnje i stres kod psa.

Preporučeni redosled:

1. Prvih 5 dana mešati 50% stare hrane i 50% sirove

2. Zatim postepeno povećavati procenat sirovih namirnica

3. Nakon 10 dana, pas može biti u potpunosti na BARF režimu

Osnova obroka:

• 70% sirovo meso i kosti

• 20% povrće i voće

• 10% jaja, ulja, minerali i probiotici

🔹 Dodaci koji su važni: omega-3 ulje, kalcijum u prahu, jaja i probiotici za crevnu floru.

Iako prirodna ishrana može delovati idealno, postoje psi koji ne reaguju dobro na nju.
BARF nije preporučljiv za:

• Štenad koja još razvijaju probavni sistem

• Starije pse sa slabim imunitetom

• Pse sa alergijama ili hroničnim digestivnim problemima

U tim slučajevima, veterinar će najčešće preporučiti kuvanu, balansiranu ishranu ili hipoalergenu komercijalnu hranu.

U prvim danima nakon izleganja, mladunce hrane isključivo roditelji – golub i golubica. Oni proizvode “golubovo mleko” (mekana kašasta masa koju izlučuju iz voljke), bogato proteinima, mastima i antitelima. Ovaj prirodni oblik ishrane traje oko 7–10 dana i osigurava brz rast i snažan imuni sistem.

Ako se iz bilo kog razloga mladunci odvoje od roditelja, potrebno je koristiti specijalne kašaste smeše za ručno hranjenje golubova – dostupne u poljoprivrednim apotekama poput Poljoseme, uz upotrebu špriceva sa tupim nastavkom.