Opis

Seme povrća

Seme povrća je reproduktivni biljni organ prisutan samo kod golosemenica i skrivenosemenica kojim biljka preživljava nepovoljne uslove spoljašnje sredine i u kome se nalazi klica, začetak nove biljke. Razvija se iz semenog zametka, posle oplođenja.

Na njemu se razlikuju:

  • semenjača i
  • jezgro.

Jezgro sadrži:

  • klicu, koja nastaje iz diploidnog zigota, jajne ćelije (haploidna) spojene sa spermatičnom ćelijom polena (haploidna).
  • endospermom koji ima triploidan broj hromozoma jer nastaje spajanjem sekundarne, centralne ćelije embrionove kesice koja je diploidna sa drugom spermatičnom ćelijom polena (haploidna). Kod golosemenica endosperm je haploidan i formiran je pre oplođenja.

Semenjača je slabije ili jače razvijena opna, jednoslojna ili višeslojna, koja nastaje od integumenata semenog zametka. Na njoj se obično uočava pupčani ožiljak (hilum)(bela tačka kod semena divljeg kestena) i mikropila otvor kroz koji seme upija vlagu i kroz koji korenak prorasta pri klijanju. Semenjača može da ima i druge dodatke (arilus, kurinkulus, krioca…)

Veličina, masa i oblik semena jako variraju kod različitih vrsta biljaka. Posebno velika semena imaju neke palme kao što je Dvojni kokos Lodoicea maldivica (J.F.Gmelin) Persoon i do 20 kg, a najsitnija su kod orhideja (stoti delovi miligrama). Interesantan je primer rogača (Ceratonia siliqua L.) čija su semena toliko postojane (nepromenljive) mase, da su služila kao mera za masu dragog kamenja i bisera (karat).

Svaka biljka obrazuje veliki broj plodova i semena (ili samo semena kod golosemenica)kojima se rasprostire i time obezbeđuje opstanak sopstvene vrste. Svako zrno se ne razvija u novu biljku. Mnoga semena dospevaju u nepovoljne uslove za klijanje i razviće. Stvaranjem velikog broja semena se, u stvari, obezbeđuje da se što veći njihov broj nađe u povoljnim uslovima i razvije u novu biljku.